Prema katalonskim simbolima, crna je boja žalosti, a žuta boja srama. U ovom gradu sve je u znaku njihovog najvećeg arhitekte, pa je tako i ovaj gest simbolično posvećen Gaudiju.
Tog 7. juna 1926. godine, Antoni Gaudi je šetao ulicom zanešen novim idejama i vizijama o izgradnji Sagrade Familije. Tako da nije na vreme spazio tramvaj, koji ga je pregazio. Kada je ostario nije mnogo vodio računa o sebi, izgledao je veoma zapušteno (poslednja fotografija), tako da ga u trenutku nesreće niko nije prepoznao. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao poznatog arhitektu, dok ga narednog dana prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije i cela Barselona je bila u žalosti. Iz tog razloga povučeni su tramvaji sa ulica Barselone, a ta tramvajska linija je zauvek ugašena.
Sahranjen je u porti crkve Sagrada Familia, kojoj je posvetio poslednje 43 godine svog života. Potom je gradska vlast u Barseloni naredila svim taksistima grada da zauvek nose boju žalosti za velikim Gaudijem i boju srama ljudske bezobzirnosti.
